usluge
- INŽENJERSKA GEODEZIJA
- KATASTARSKA GEODEZIJA
- LASERSKO SKENIRANJE I AEROFOTOGRAMETRIJA
- TRENING I EDUKACIJA
INŽENJERSKA GEODEZIJA
Inženjerska geodezija predstavlja specifičnu oblast u okviru geodezije koja ima široku primenu u svim disciplinama inženjerstva kao što su građevinarstvo, arhitektura, urbanizam, mašinstvo, brodogradnja, rudarstvo, energetika, poljoprivreda, šumarstvo, telekomunikacije.
Odnosi se na projektovanje i realizaciju geodetskih kontrolnih mreža inženjerskih objekata, izradu geodetskih podloga za potrebe projektovanja, geodetski monitoring različitih građevinskih konstrukcija tokom izgradnje i u eksploataciji, projekte geodetskog obeležavanja, izradu GIS-a (Geografskih Informacionih Sistema) inženjerskih objekata.
1. Katastarsko-Topografski plan
Katastarsko topografski plan (KTP) predstavlja osnovu za projektovanje novih objekata i/ili rekonstrukciju postojećih objekata. KTP sadrži egzaktnu visinsku predstavu terena, granice parcele, uglove, položaj postojećih objekata na parceli, konture postojećih objekata na susednim parcelama, snimak nadzemne infrastrukture, većeg rastinja i slično
2. Situacioni plan
Situacioni plan je po svojim karakteristikama i nameni sličan katastarsko-topografskom planu. Razlika je što situacioni plan ne sadrži obavezno i prikaz granica katastarskih parcela.
3. Obeležavanje objekta
Obeležavanje predstavlja postavljanje belega i pravaca koji definišu pozicije, slojeve i nivoe elemenata u izgradnji, tako da se radovi u toku gradnje mogu oslanjati na njih.
Na osnovu projektne dokumentacije geodetski stručnjak na terenu obeležava: građevinsku liniju, regulacionu liniju, tačke osnove temelja, trase saobraćajnica, visinske kote, osovine i druge elemente iz projketa neophodne za kvalitetno izvođenje radova. Isto tako i po izvođenju radova geodetski stručnjak kontroliše da li su svi radovi i sve pozicije na objektu izvedene u granicama dozvoljenih odstupanja.
4. Kontrola temelja
Kontrola temelja je obavezan postupak gde se proverava pozicija izvedenog temelja i njegova uskladjenost sa projektom . Pri kontroli temelja proverava se pre svega pozicija, dimenzija i visina izvedenog temelja.
5. Praćenje sleganja objekta
Ukoliko je projektom predviđeno praćenje sleganja objekta tokom izgradnje i ekpolatacije, potrebno je na unapred definisanim pozicijama postaviti repere koji se određeni vremenski period opažaju. Na osnovu periodičnog merenja ugrađenih repera, vrši se praćenje pomeranja objekta u vertikalnom smislu (sleganje).
6. Računanje kubatura iskopa I nasipa.
Obračun kubatura odnosno zapremina masa je postupak izračunavanja količina rudarskih kopova, deponija, kamenoloma, nasipa, iskopa i slično. Čest problem sa kojim se investitori i izvođači radova susreću je nemogućnost kontrole količina iskopa materijala odvezenog sa gradilišta ili materijala utrošenog za nasipanje. Ukoliko se izvrši geodetsko snimanje u dva navrata ( pre i posle radova ) moguće je izračunati razliku u kubaturi i time sprečiti zloupotrebe u pogledu količina. Osnova za dobro sračunate količine je detaljno snimljen teren u horizontalnom i vertikalnom smislu. Pravilan izbor snimljenih detaljnih tačaka daje vernije rezultate.
7. Praćenje izgradnje objekata
Pojedini projekti zbog svoje veličine, složenosti i dinamike izgradnje, zahtevaju stalno prisustvo geodetskog tima na terenu. Zadatak geodetskog tima u tim situiacijam jeste, da izvođaču radova obezbedi kvalitnu osnovu za postavljanje i izgradnju građevinskih elemenata, vrši kontrolu izvedenih elemenata, daje neophodne korekcije i smernice specijalizovanim građevinskim timovima. Takođe, zadatak geodetskog tima je da obezbedi kvalitetno i blagovremeno informisanje rukovodioca projekta (u formi izveštaja) o obimu i kvalitetu izvedenih radova u odnosu na projekat.
KATASTARSKA GEODEZIJA
Kao registrovana geodetska organizacija kod Republičkog geodetskog zavoda, našim klijentima nudimo širok spektar uslugla iz oblasti katastarske geodezije.
1.OZAKONJENJE (LEGALIZACIJA) OBJEKATA
Legalizacija objekata je naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen, odnosno rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole.
Predmet ozakonjenja je i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kojima je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta.
Takođe se odnosi i na pomoćne i druge objekte koji su u funkciji glavnog objekta (garaže, ostave, septičke jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu i sl.) ili su u funkciji odvijanja tehnološkog procesa u zgradi, koji se smatraju sastavnim delom nezakonito izgrađenog glavnog objekta i ozakonjuju se zajedno sa glavnim objektom, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju se zahtevima u smislu ovog zakona.
Predmet ozakonjenja je i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
DOKUMENTI ZA OZAKONJENJE OBJEKATA
Dokumentaciju za ozakonjenje objekta čini „Izveštaj o zatečenom stanju objekta“, čiji sastavni deo je i elaborat geodetskih radova za nezakonito izgrađeni objekat.
• Elaborat geodetskih radova i Izveštaj o zatečenom stanju objekta izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar sa odgovarajućom licencom.
• Elaborat geodetskih radova, kao sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju objekta, izrađuje se za sve objekte koji nisu evidentirani u katastru. Ukoliko je objekat evidentiran u katastru (u svom punom gabaritu i spratnosti koja je predmet ozakonjenja), tada se umesto elaborata geodetskih radova dostavlja katastarska kopija plana parcele. Zakonom je propisano da se na tu kopiju plana mora upisati kota slemena objekta, overena od strane ovlašćene geodetske organizacije.
OBJEKTI KOJI NE MOGU BITI LEGALIZOVANI
Za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole ne može se naknadno izdati građevinska dozvola ako je objekat:
1) izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta, močvarno tlo i sl.).
2) izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta.
2. OBNOVA GRANICE PARCELE – OMEĐAVANJE
Obnova granica katastarske parcele (omeđavanje) je postupak obnavljanja međnih tačaka parcele, na osnovu podataka dobijenih iz Republičkog geodetskog zavoda.
Najpre je neophodno prijaviti obnovu granice parcele nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, kako bi se dobili važeći podaci o određenoj katastarskoj parceli. Nakon dobijanja podataka od nadležne službe katastra nepokretnosti pristupa se obeležavanju parcele.
Međne tačke se na terenu obeležavaju belegama koje u zavisnosti od terena i od želje i potrebe vlasnika parcele mogu biti armirano-betonske belege, gvozdene šipke, drveni kočići, bolcne u asfaltu ili betonu ili crvenom farbom na postojećem objektu ili ogradi.
Cilj obnove granica katastarske parcele je utvrđivanje vlasništva na terenu, a preduzima se u slučajevima kada dođe do spora između vlasnika/korisnika susednih parcela, kada se vrši kupoprodaja ili davanje u zakup parcele, kada je potrebno utvrditi način korišćenja parcela (na osnovu suvlasničkih udela) ili kada nosilac nekog stvarnog prava na parceli želi pouzdano da zna gde su granice parcele.
3. PARCELACIJA-PREPARCELACIJA I ISPRAVKA GRANICE PARCELE
zemljište na kojem može da se gradi neki objekat treba da ima status građevinske parcele.
Građevinska parcela se formira deobom ili spajanjem celih ili delova katastarskih parcela, odnosno parcelacijom ili preparcelacijom do minimuma propisanog planskim dokumentom.
Da bi se od jedne ili više katastarskih parcela formirale nove parcele, koje ispunjavaju uslov da budu građevinske, neophodno je pristupiti izradi projekta parcelacije ili preparcelacije.
Parcelacijom se od jedne katastarske parcele dobijaju dve ili više katastarskih parcela
Preparcelacijom se menjaju granice dve ili više katastarskih parcela, tako da se formira jedna ili više novih parcela, drugačijeg oblika, dimenzija i površine.
Projekat preparcelacije i parcelacije, rade u saradnji urbanista (arhitekta) i geometar, koji su registrovani i licencirani za tu vrstu posla. Projektom preparcelacije tj. parcelacije rukovodi arhitekta dok projekat geodetskog obeležavanja radi geometar.
Napravljeni projekat potvrđuje organ lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.
Projekat parcelacije ne utiče na vlasničke odnose ako na jednoj parceli postoji više suvlasnika. Vlasnički odnosi ostaju isti i nakon formiranja novih parcela, takođe biće ravnomerno raspoređeni na nove parcele, sa identičnim suvlasničkim udelima kao i pre parcelacije. Za ovu situaciju potrebno je angažovanje advokata koji će napraviti ugovor o razvgnuću imovinske zajednice, na osnovu kojeg će se svi suvlasnici uknjižiti kao vlasnici 1/1, svako na svojoj novoformiranoj parceli.
Važna napomena je da projektom parcelacije nije obuhvaćeno angažovanje geometra radi obeležavanja novih parcela na terenu. Geometar na terenu iskolčava novoformirane parcele (označava granice poseda) tek nakon što ih katastar sprovede. Izuzetno, na izričit zahtev investitora, geometar će iskolčiti novo stanje na terenu i pre formalnog okončanja administrativnih postupaka.
4. SNIMANJE OBJEKATA
Geodetsko snimanje objekta podrazumeva evidentiranje tj. uknjižbu nepokretnosti u katastru i samim tim dobijanje upotrebne dozvole, uknjižbu vlasništva , sprovođenje postupka legalizacije, dokazivanje vlasništva za potrebe kupoprodaje, nasleđivanje, zakup, hipoteke i sl. Svaki izgrađen gradjevinski objekat treba da se ucrta odnosno evidentira na katastarskim planovima, jer objekat zvanično postoji tek kada se ucrta u katastarske planove. Geodetsko snimanje podzemnih vodova takođe je zakonska obaveza, a istovremeno pravo i potreba investitora jer tek nakon ucrtavanja podzemnih instalacija u katastru vodova može se uknjižiti vlasništvo na izvedenim radovima, kao i obezbediti nadoknada štete u slučaju da se nepažnjom podzemni vod ošteti.
Geodetsko snimanje i ucrtavanje objekata i podzemnih vodova odnosi se na sledeće :
• ucrtavanje objekta u katastar
• ucrtavanje vodova
• snimanje vodova (vodovi se snimaju prilikom njihovog postavljanja –izgradnje tj. pre zatrpavanja)
• evidentiranje promena na katastarskim planovima vodova
• snimanje i ucrtavanje vodovoda, kanalizacija, električnih kablova, telekomunikacionih kablova, optičkih kablova.
• snimanje i ucrtavanje izgradjenih objekata, kuća, garaža
• snimanje i ucrtavanje podzemnih objekata
Objekti za koje se vrši geodetsko snimanje i ucrtavanje mogu biti stambeni, pomoćni, privredni. Vodovi za koje se vrši snimanje i ucrtavanje mogu biti elektro, gasovod, toplovod, vodovod, kanalizacija, telekomunikacija.
Posao podrazumeva da geodetska agencija tj. ovlašćeni geometar odradi geodetsko snimanje na terenu, izradi elaborat sa podacima merenja objekta ili vodova i isti preda u nadležni katastar.
Obradom elaborata od strane katastra može se izvršiti tehnički prijem tj. izdati upotrebna dozvola za predmetni objekat ili vodove (ucrtavanje objekta/vodova u katastarskim planovima).
Po predaji elaborata za ucrtavanje objekta u katastar može se tražiti rešenje o privremenom kućnom broju i na osnovu toga prijaviti prebivalište na toj adresi.
5. ETAŽIRANJE- Specifikacija posebnih delova objekta
Etažiranje (specifikacija posebnih delova objekta) je postupak kojim se uspostavlja vlasništvo na tačno određenom delu objekta tj. nad stambenom jedinicom, poslovnim prostorom, garažom i drugim delovima objekta i njima pripadajućim delovima. Uspostavljeno vlasništvo možete upisati u zemljišne knjige.
Ukoliko ste vlasnik stana u nekoj zgradi koja nije etažirana, Vi ste ustvari vlasnik jednog nedefinisanog dela te zgrade.
Kao suvlasniku zgrade (tj. vlasniku stana) pripada Vam udeo u zajedničkim prostorijama zgrade (podrumski deo, garaža, tavanski deo zgrade) i deo zemljišta na kojem je izgrađena zgrada u kojoj se nalazi Vaš stan. Ukoliko ne etažirate svoj stan, neće biti potpuno jasno koji je deo zgrade u Vašem vlasništvu.
Važno je znati da se nakon završetka izgradnje novih višestambenih objekata obavezno vrši etažiranje i izrađuje se elaborat, koji je sastavni deo dokumentacije za dobijanje upotrebne dozvole. Na osnovu izkazanih površina u tom elaboratu, vrši se upis stambenih jedinica u katastru.
6. OSTALE USLUGE
Lasersko skeniranje
Lasersko skeniranje predstavlja savremenu metodu prikupljanja prostornih podataka o nekom objektu ili prostoru pomoću specijalnog uređaja koji se zove laserski 3D skener. Rezultatat laserskog skeniranja je skup tačaka sa poznatim X,Y i Z koordinatama (Eng. point cloud). Metodom lasersko skeniranje vrši se premeštanje realnih objekata u digitalni svet u razmeri 1:1, bez obzira na veličinu objekta ( zgrada, most, industrijska hala, spomenik, avion i slično). Lasersko skeniranje ima široku primenu u različitim oblastima kao što su arhitektura, građevinarstvo, mašinstvo, očuvanje kulturno – istorijskog nasleđa i dr.
Aerofotogrametrija
Razvojem bespilotnih letelica i digitalnih kamera visoke rezolucije, aerofotogrametrija postala je lako dostupna metoda geodetskog premera. Primenom fotogrametrije i aerofotogrametrije uz upotrbebu odgovarajućih softvera, moguće kreiranje preciznih 3D modela objekata i područja od interesa na nivou centimetarske tačnosti. Uzimajući u obzir fleksibilnost i mobilnost bespilotnih vazduhoplova, aerofotogrametrija se pokazala kao izvanredna osnovna i dopunska metoda geodetskog merenja. Pored preciznih 3D modela, moguće je kreiranje ORTOFOTO snimaka i digitalih modela površi visoke rezolucije, koji pružaju dragocene prostorne informacije i imaju široku primenu u različitim inženjerskim oblastima i disciplinama.
Trening i Edukacija
Uskoro opširnije.